Већ други пут бришем текст и крећем из почетка, не знам дал’ је то из превелике жеље да вам што ближе и јасније дочарам ову авантуру или због слабе инспирације.
Под утиском сам, стварно јесам, реално био сам у много “горим” ситуацијама. Кад то кажем, мислим на много суровије услове у планини, кондиционо и ментално теже успоне. Па зашто сам онда под толико јаким утиском?
Сви моји успони по Алпима, Кавказу, Андима, Хималајима су божанствене успомене и заузимају посебан део меморије мојих сивих ћелија. Изгледа да сам овом првом зимском трансферзалом Суве планине “откључао” ту меморију…
Опширније прочитајте на блогу Драгана Јаћимовића: Живот је леп од Extreme summit team
