Сићевачка клисура је сложена речна долина Нишаве полигенетског, полифазног, пробојничког типа. Простире се приближно од села Просек на изласку из Нишке котлине до села Долац на уласку у Белопаланачке котлину на дужини од 17 km. Састоји се из морфолошких целина Градиштанског кањона, дужине 7 km, Островичког проширења или котлине, дужине 2 km и Просечке клисуре чија је дужина 8 km.
Највећим делом ова сложена композитна долина усечена је у мезозојске кречњаке који су на површини терена у оквиру долинских падина или ерозионих и структурних одсека. Предео код села Сићева и Островичко проширење је по правцу регионалног Озренског рова покривеног неогеним наслагама, док је у пределу просечке клисуре у оквиру кречњачке подине откривена серија девонских и пермских пешчара. Поднебље има одлике умереноконтиненталне климе, орографски модификованог у семиаридни умерено континентални тип, падине су потпуно безводне.
Фауна и флора клисуре је веома богата и карактерише се високом вредношћу диверзитета. Примера ради у клисури је евидентирано преко 1200 врста виших биљака. Обилује присуством ендемичних и реликтних врста.
Жалфија
Медитеранска врста, која се у Србији јавља једино у Сићевачкој клисури је жалфија (Salvia officinalis). Појава ове врсте у Сићевачкој клисури је условљена рефугијалним условима и специфичним орографским карактеристикама клисуре.
Salvia officinalis налази се на листи Међународно значајних врста васкуларне флоре Србије. Заједница заузима велике површине у клисури, локалног је карактера, а простире се на надморској висини од 300 до 800 m. Значајна је као фактор који зауставља ерозију. Површине под жалфијом у Медитрану се сматрају веома значајним природним ресурсом. Експлотацијом жалфије из природе добијају се значајне сировине за индустрију фармацеутских и козметичких производа.
Пролазећи кроз Сићевачку клисуру (пре 100 година) велики француски песник Ламартин забележио је:“То се речима не може исказати, нити се пером може забележити, то се само голим оком може видети“.
