У давно време, још у доба Светог Никите Ремизијанског, на простору данашњег сеоског гробља села Дивљана постојало је село Прњавор.
Село је тада имало 15 домова са 22 породице и око 80 становника. Живот у селу одвијао се спокојно. Тај лепи склад живота и рада страшно је нарушила опака болест-куга, која је у то време протутњала овим крајевима као страшна свер и у црно завила многе породице.
Становници који су преживели ову трагедију, напустили су село као уклето и у непосредној близини, ни километар ближе Белој паланци, на обалама мале планинске речице, подигоше ново насеље.
По народном казивању, ово насеље добило је име по дивној и прелепој монахињи Јани.
Та храбра, хумана, прелепа и дивна монахиња, жртвујући свој живот, несебично је помагала севу да што лакше и са што мање жртава преживи ову катастрофу.
У знак захвалности према овој дивној монахињи, мештани села своје насеље назваше ДИВНА ЈАНА (данас Дивљана).
Цео текст прочитајте у Народним Новинана (19.12.2011.)
Извор: Народне Новине
