Јелашничка клисура налази се на северозападу Суве планинеа. Настала је интензивним вертикалним усецањем реке Студене у кречњачке стене. По природним вредностима, нарочито по диверзитету флоре и фауне Јелашничка клисура спада у ред најзначајнијих клисура Србије и Балканског полуострва.
Клисура је уска, стрмих страна са богатом морфолошком орнаментиком: прозорци, поткапине, шупљине остењаци, каверне у стенама, стубови и платои само су неки од интересантних облика ове клисуре. Специфична комбинација фактора станишта условила је појаву разноликог живог света: од врста космополитског и широког распрострањења до биљних и животињских врста веома уског ареала.
Ramonda serbica
Ramonda nathaliae
Специфичност живог света Јелашничке клисуре огледа се и у присуству ендемичних и реликтних врста. Она са Сићевачком клисуром посебно, представља значајан рефугијални простор. Симбол ове клисуре су две терцијерне, балканске врсте Српска рамонда (Ramonda serbica) и Наталијина рамонда (Ramonda nathaliae). Јелашничка клисура је једини локалитет на Балкану где је успостављена зона контакта између ове две врсте. У овој клисури граде глобално значајну заједницу Ramondetum nathaliae-serbicae.
Вредности Јелашничке клисуре, представљају ретке и угрожене врсте, од којих је 65 ендемичних. Посебно треба истаћи: хибридна купина (Rubus corifolius), српска вијосница (Parietaria serbika), Адамијев сафран (Crocus adami), дивља крушка (Pirus nivalis).
Изражена хетерогеност и очуваност природе чини ову клисуру веома специфичном. Специјални резерват природе „Јелашничка клисура“ је сврстан у прву категорију заштите.
У Јелашничкој клисури је организовано уређено место за излет. Налази се на изласку из клисуре и опремљено је клупама и столовима за излетнике.
